Dr. Masaaki Hatsumi

Hacumi Jošiaki je rođen 2. decembra 1931. godine u gradu Noda, Noda-ši u Japanu u oblasti Ciba. Kasnije je promenio ime u Masaki Hacumi.

Kada je imao 7 godina učio je kendo od svog oca. U to vreme takođe je učio aikido, džudo i karate. U osnovnoj školi bavio se gimnastikom i boksom, a bio je i kapiten školske fudbalske reprezentacije. Takode je proucavao i društvene plesove, za koje kaže da su mu kasnije pomogli kod tehnika kretanja u budo treningu. Diplomirao je dramsku umetnost i medicinsku osteopatiju na Meiji univerzitetu u Tokiju, a kasnije je osnovao sopstvenu kliniku za kiropraktiku.

Tokom studiranja na medicinskom fakultetu dostigao je 4. dan u džudou što je za njegove godine bilo veliko i retko priznanje. U to vreme zatražili su od njega da u vojnoj bazi Jokota podučava džudou americke vojnike, što je i prihvatio. Tada je bio u svojim dvadesetim godinama. Amerikanci koje je podučavao bili su od njega fizički veći i jači, pa su nakon nekoliko meseci treniranja sa lakoćom pobeđivali svoje japanske protivnike, kojima su za to bile potrebne godine vežbanja. Hacumi se tada zapitao kakve su to borilacke veštine, kada te veće i jače osobe mogu lako pobediti. Tada je krenuo u potragu za pravom veštinom. Vežbao je kod Ueno senseija Kobuducu Juhapan, koji je savladao za samo 3 godine. Ueno sensei mu je tada rekao da ga nema više čemu nauciti, pa mu je predložio da ode u grad Naru gde ce naći dobrog učitelja ratničkih veština. Hacumi je imao 26 godina kada je upoznao Tošicugu Takamacua. Petnaest godina je putovao svaki vikend po petnaestak sati preko celog Honšu ostrva da bi učio od ovog vrhunskog učitelja. Sensei Hacumi za Takamacua kaže da je bio neverovatan i da je tokom treninga imao stalni osećaj kao da hoda ispod oštrice mača.

Nakon položenog Saki testa Takamacu sensei je Hacumiju dao Menkjo Kaiden (majstorsku licencu), i licence devet škola ratničkih veština. Godinu dana pre svoje smrti Takamacu sensei je rekao svom učeniku da ga je naučio svemu što je znao i odlučio je da dr Hacumi bude sledeći Soke (naslednik tradicije i poglavar) svih 9 škola.

Hacumi Soke je u čast svog učitelja osnovao školu pod imenom “Buđinkan dođo”, što u prevodu znači “Mesto gde vežba Božiji ratnik”. Hombu (glavni) dođo danas se nalazi u gradu Noda u Sokeovoj kući.

Hacumi Soke putuje van Japana nekoliko puta godišnje da bi održao seminare pod nazivom Tai Kai, a održava i seminare u Japanu pod nazivom Dai Komyo Sai.

Dobitnik je mnogih priznanja za svoj rad, od strane mnogih vojnih i javnih udruženja i mnogih vlada širom sveta. Dobitnik je priznanja “Black Belt Instructor Of The Year Award”, u prevodu: “Instruktor godine” časopisa “Black Belt” za 1986. godinu. Učestvovao je kao savetnik na snimanju mnogih filmskih projekata sa tematikom iz domena ninjutsa, kao što su “Shinobi No Mono” i “Samo dvaput se živi” iz serijala o Džemsu Bondu, te kao glumac u filmovima “Jiraia” i “Suteki No Mama”.

Hacumi Soke je naučnik, slikar, glumac, muzičar, pevač i pisac. Autor je desetak knjiga i dokumentarnih filmova sa temom ninjutsa.

Danas se u Japanu smatra delom nacionalnog istorijskog nasledstva, kao i jednim od najboljih živih borilačkih majstora u svetu. Buđinkan je svetska organizacija, i ima klubove po celom svetu, tako da ove reci imaju univerzalno značenje, pristupačne su svakom čoveku, bilo koje vere i religije u bilo kom delu sveta. Jer, na kraju krajeva svi mi težimo ka istom cilju, a to je da postanemo bolji ljudi, da usavršimo sebe i pomažemo drugima. A jedan od sigurnih puteva za to je baš BUÐINKAN.