O nama
O Ninjutsuu kao borilačkoj veštini javnost zna vrlo malo, i do pre dvadesetak godina, kada je ona prvi put prešla granice Japana, bila je doslovno obavijena velom tajne. Ninjutsu se počeo razvijati u umetnost kakvu danas poznajemo izmedu 794. – 1192. godine. Tome je zaslužno i nekoliko kineskih ratnika, učitelja i sveštenika koji su putovali širom Japana donoseći sa sobom znanje akumulirano vekovima u njihovoj zemlji. Tako su vojna strategija, religija, filozofija, folklor, kultura, medicina, skupljani u carskoj Kini iz Indije, Tibeta, Istočne Evrope i Južne Azije, našli mesto u razvoju ninjutsua.
Zbog kombinacije devet različitih tradicionalnih stilova, koji su se oblikovali kroz realna borbena iskustva na život i smrt, ninjutsu se sa pravom smatra jednom od najefikasnijih borilačkih veština današnjice. U njoj nema ograničenja i striktnih pravila. Jedino pravilo je da se što pre pronađe protivnikova slaba tačka i način kako ga dovesti u poziciju u kojoj se lako može kontrolisati.
Način treninga i vežbanje ninjutsu a u Bujinkanu, uveliko se razlikuje od učenja u drugim borilačkim veštinama. S obzirom da je ninjutsu ratnička veština nije joj cilj takmičenje već usavršavanje sebe, svog duha, karaktera i tela, jednom rečju, kompletnog bića.
U Bujinkanu se obučava i upotreba tradicionalnog japanskog oružja, ali ninjutsu je veština koja se razvijala kroz vekove i prihvatala je i sve novo što se pojavljivalo. To znači da se u današnje vreme koriste i moderna oružja za usavršavanja i borbu. Uostalom, nije važno kakvo oružje imate u rukama, vec kako ga upotrebljavate.
Šta znaci rec ninjutsu? Ona je u japanskom pismu sastavljena iz dva kanji znaka: nin ili šinobi i jucu. Jucu znači veština ili umetnost, dok su nin ili šinobi sastavljeni iz dva znaka: ken što označava mač ili oštricu i šin ili kokoro , što označava srce ili dušu. Ova dva znaka pisana zajedno se mogu tumačiti na više načina, npr. kao: “Duh coveka i oštrice. Mač mora slediti srce, a srce mora biti oštro kako mač”. Takođe, može značiti: tajnovito, skriveno, izdržljivo…
U javnosti je uvreženo verovanje da je ninjutsu samo još jedna od brojnih japanskih borilačkih veština. Međutim, ona se sastoji od raznih škola, ili borilačkih sistema, koji imaju svoje tehnike i svoja učenja, a svaka škola se može podeliti po svojim specifičnostima. Bujinkan ninjutsu je ratnička veština samoodbrane i preživljavanja u najgorim situacijama i to je bila strogo čuvana tajna koja se prenosila unutar porodice ili klana sa oca na sina ili na najboljeg učenika.
U Bujinkan sistemu se po učenju Sokea (Soke = poglavar, prenosilac tradicije) dr Masaki Hacumija uči devet različitih škola koje su se prenosile kroz vekove sa učitelja na učenika. Soke Hacumi je poglavar i naslednik svih devet, a primio ih je od svog učitelja 33. Sokea Tošicugu Takamacua zvanog “Mongolski tigar”.